Христе Боже распети и свети,
Српска земља кроз облаке лети.
Лети преко небеских висина,
Крила су јој Морава и Дрина[Anm. 1]
Збогом први нерођени сине,
Збогом ружо, збогом рузмарине.
Збогом лето, јесени и зимо,
Одлазимо да се не вратимо.[Anm. 2]
На три свето и на три саставно,
Одлазимо на Косово равно.
Одлазимо на суђено место
Збогом мајко, сестро и невесто.
Збогом први нерођени сине,
Збогом ружо, збогом рузмарине.
Збогом лето, јесени и зимо.
Одлазимо да се не вратимо.[Anm. 2]
Кад је драга да одлазим чула,
За ревер[Anm. 3] ми невен заденула.
Збогом први нерођени сине,
Збогом ружо, збогом рузмарине.
Збогом лето, јесени и зимо.
Одлазимо да се не вратимо.[Anm. 2]
|
Hriste Bože raspeti i sveti,
Srpska zemlja kroz oblake leti.
Leti preko nebeskih visina,
Krila su joj Morava i Drina[Anm. 1]
Zbogom prvi nerođeni sine,
Zbogom ružo, zbogom ruzmarine.
Zbogom leto, jeseni i zimo,
Odlazimo da se ne vratimo.[Anm. 2]
Na tri sveto i na tri sastavno,
Odlazimo na Kosovo ravno.
Odlazimo na suđeno mesto
Zbogom majko, sestro i nevesto.
Zbogom prvi nerođeni sine,
Zbogom ružo, zbogom ruzmarine.
Zbogom leto, jeseni i zimo.
Odlazimo da se ne vratimo.[Anm. 2]
Kad je draga da odlazim čula,
Za rever[Anm. 3] mi neven zadenula.
Zbogom prvi nerođeni sine,
Zbogom ružo, zbogom ruzmarine.
Zbogom leto, jeseni i zimo.
Odlazimo da se ne vratimo.[Anm. 2]
|
Christus unser Herr, gekreuzigt und heilig,
das serbische Land fliegt durch die Wolken.
Es fliegt über himmlische Höhen,
Dessen Flügel sind Morava und Drina[Anm. 1]
Lebe wohl mein erster, ungeborener Sohn,
Lebt wohl Rosen, lebe wohl Rosmarin.
Lebe wohl Sommer, Herbst und Winter,
Wir gehen, um niemals zurück zu kehren.[Anm. 2]
An die drei heiligen und an die drei vereinigten,,
Wir gehen auf das Kosovo Schlachtfeld.
Wir gehen auf unseren vorgesehenen Platz.
Lebe wohl meine Mutter, Schwester und Braut.
Lebe wohl mein erster, ungeborener Sohn,
Lebt wohl Rosen, lebe wohl Rosmarin.
Lebe wohl Sommer, Herbst und Winter,
Wir gehen, um niemals zurück zu kehren.[Anm. 2]
Wenn mein Liebling hört, dass ich gehe,
Steckt sie eine Ringelblume an mein Revers.[Anm. 3]
Lebe wohl mein erster, ungeborener Sohn,
Lebt wohl Rosen, lebe wohl Rosmarin.
Lebe wohl Sommer, Herbst und Winter,
Wir gehen, um niemals zurück zu kehren.[Anm. 2]
|
Wikisource: Химна косовских јунака – Quellen und Volltexte (serbisch)
